Асертивна комуникација је у последњих десет година постала сваки дан све важнија вештина. Упркос томе да у последња два године посао није значио физичку близину са колегама, квалитет друштвених интеракција и одржавања контакта и даље одређује како се осећамо на послу. То утиче на наш перформансе, ефикасност - дакле и на цело пословање компаније. Али, шта значи асертивност са аспекта радног понашања?
Fenomen se najbolje može opisati kao komunikaciju i ponašanje u kojem mogu da zastupam sebe, ali uzimajući u obzir i interese druge strane. Koliko ćemo biti asertivni u radnom okruženju zavisi i od nas, ali ne isključivo. U velikoj meri određuju društvena pravila, odgoj i vrednosti i pravila koja važe u organizaciji, koliko i na koji način zaposleni mogu da sarađuju. Dakle, organizaciona kultura ima značajan uticaj na asertivnost zaposlenih, jer ako zaposleni ne osećaju sigurnost na poslu, neće se usuditi da otvoreno i samouvereno komuniciraju o svojim potrebama i primedbama. Sa radnog aspekta, asertivnost se stoga može najbolje razumeti u okviru organizacione kulture. U našem članku ćemo razmotriti nekoliko faktora koji doprinose formiranju asertivne organizacione kulture i razvoju individualne asertivnosti.
Asertivnost na ličnom i organizacionom nivou
Pojedinačno, asertivnost znači da smo u stanju da istovremeno uzmemo u obzir interese i sebe i druge strane - i da to možemo da komuniciramo na odgovarajući način. Ne želimo da menjamo druge, već da ih s razumevanjem saslušamo i uzmemo u obzir njihov stav. Za to su potrebne veštine koje se mogu naučiti i razviti, kao što su: afirmacija, samopoznavanje i razumevanje da bi se moglo čuti i druge strane.
Kako se mogu razviti veštine potrebne za asertivnost?
Samoostvarivanje je zapravo stil komunikacije u kojem se komunicira sa drugom stranom putem 'ja-poruka', gde se izražava naše mišljenje o problemu, osećanja i šta bismo smatrali dobrim rešenjem. Dakle, ne govorimo o drugoj strani, već o sopstvenom stavu. Bar toliko je važno i razumevanje: to se ogleda u tome da stvarno pažljivo slušamo drugu stranu. To se može videti ako ponovimo ono što je druga strana rekla, ako je sažmemo - jer će iz toga znati da smo slušali. Na kraju, samopoznavanje je važan deo asertivnosti, jer nam omogućava da odlučimo kakva bi reakcija bila odgovarajuća u određenoj situaciji. Jer nije uvek moguće ili pametno da ostvarimo svoje interese. Ponekad je razumevanje i slušanje drugog najbolje rešenje. Asertivna komunikacija se može vežbati u stvarnim uslovima, na radnom mestu, ali vežbanje samopoznavanja i tehnika komunikacije sa psihologom može mnogo da pomogne u tome da se komunicira autentično na radnom mestu.
Asertivnost na nivou organizacije
Da bi zaposleni u organizaciji mogli da komuniciraju asertivno, neophodno je da se ispune neki uslovi od strane mesta rada.
1. Uloga vođa
Ako vođe budu u stanju da čuju zaposlene i adekvatno odgovore na njihove potrebe, zahteve i komunikaciju, već su napravili veliki korak ka stvaranju asertivne atmosfere na nivou organizacije.
2. Sprečavanje zlostavljanja na radnom mestu
Formiranje asertivne kulture je veoma otežano ako vođe ne reaguju odlučno protiv zlostavljanja na radnom mestu - jer u atmosferi zlostavljanja otvorena i iskrena komunikacija ne može da funkcioniše.
3. Odgovorno upravljanje negativnim emocijama i kritikom
Često se dešava da razgovor sa rukovodiocem ili čak sa kolegom postane neprijatno. Međutim, samo zato što se dešavaju teži trenuci, važno je da zaposleni osećaju da mogu da izraze i ono što ne razumeju ili žele nešto drugačije. I negativna osećanja mogu da pruže važne informacije, čije izražavanje može da ima i pozitivan uticaj na dalji rad.
Prednosti za obe strane.
Ako vozači i zaposleni mogu da komuniciraju asertivno, stvoriće se miran i siguran radni okruženje u kojem će se slobodno izražavati brige i sumnje, kao i pozitivne stvari. Asertivna komunikacija poboljšava performanse i efikasnost, što će motivisati i vozače i zaposlene. Asertivni zaposleni su samostalniji, odvažnije donose odluke i bolje prihvataju kritike. Ako je vodstvu važna psihološka sigurnost, angažovanost i saradnja zaposlenih, jedan od važnih koraka ka tome može biti razvoj asertivnosti na nivou preduzeća.